Почетна Карактеристике Хифенација

Хифенација - опис проблема

There are no translations available.

Хи­фе­на­ци­ја, то јест по­де­ла ре­чи на кра­ју ре­да, оду­век је за­да­ва­ла по­те­шко­ће про­фе­си­о­нал­ним штам­па­ри­ма ко­ји су те­жи­ли не са­мо леп­шем из­гле­ду штам­па­не стра­ни­це већ и ње­ној ве­ћој чи­тљи­во­сти.

Отац мо­дер­ног штам­пар­ства, Јо­хан Гу­тен­берг, ко­ри­стио је хи­фе­на­ци­ју ка­да је штам­пао сво­је ре­мек-де­ло, Би­бли­ју на ла­тин­ском.

По­де­ла ре­чи по пра­ви­ли­ма и пре­по­ру­ка­ма ва­же­ћег Пра­во­пи­са ли­чи на три­ви­ја­лан про­гра­мер­ски за­хват, по­го­то­во ако узме­мо у об­зир да Пра­во­пис да­је и та­бе­лу су­гла­снич­ких гру­па ко­је тре­ба, не тре­ба или је бо­ље раз­дво­ји­ти од­но­сно не раз­дво­ји­ти. Ме­ђу­тим, тај на­из­глед јед­но­ста­ван за­да­так прет­ва­ра се у пра­ву ноћ­ну мо­ру оног мо­мен­та ка­да за­и­ста за­су­че­те ру­ка­ве и ла­ти­те се про­гра­ми­ра­ња.

 Gutenberg

Обра­ти­те па­жњу на то ка­ко је по­рав­нат сле­де­ћи ви­ше­сту­бач­ни текст, ко­ји ујед­но об­ја­шња­ва осно­ве пре­ло­ма тек­ста.

    • Фонт: непропорционалан - имитира фонт писаће машине              
    • Ивице: непоравната десна ивица
    • Читљивост: отежана, ружан текст
    Типографија се не бави само изгледом појединачних слова. Далеко значајније је како су слова послагана заједно, јер то директно утиче на читљивост текста. На писаћој машини свако слово је исте ширине, те је укупан број слова која могу стати у један ред
    унапред утврђен. Пред самим крајем реда, звонце је означавало тренутак када треба донети одлуку шта оставити а шта пренети у следећи ред. Иако једноставан, овај поступак типографски гледано даје катастрофалан резултат. Недостаци су бројни: не
    постоји могућност вертикалног подешавања величине слова, ширина свих слова је непроменљиво иста, текст никада не може бити обострано поравнат. Све ово води ка највећем греху у свету доброг дизајна: текст изгледа ружно и тежак је за читање.
      • Фонт: пропорционалан                                            
      • Ивице: непоравната десна ивица
      • Читљивост: нешто боља, због природнијег узајамног положаја слова
      Очигледно решење је коришћење пропорционалних фонтова, у којим сваки знак има своју ширину. Овакви фонтови пружају дизајнерима широке могућности да изаберу изглед и величину слова, и вишеструко добију на атрактивности и читљивости текста.
      Међутим, они стварају нови проблем. Број знакова који се могу сместити у један ред више није фиксан, већ зависи од тога који знаци су употребљени. Како при том избећи неуредан изглед искрзане десне стране текста (упоредите десне стране одломака у овом и претходном
      одељку с редовима у одељцима испод)? Квалитетан дизајн тражи јасно дефинисане блокове текста. Како добити "обострано поравнат" текст, кад свака линија може бити произвољне ширине у зависности од употребљених знакова?
      Људско око пре свега запажа облик речи, и не примећује толико размаке између речи. Повећавањем или смањивањем размака између речи, могуће је
      скупити или раширити ред, а да се не наруши читљивост. Ако размаци између речи постану сувише велики и створе ружне празнине у тексту, такође постоји могућност
      да се мало повећају и размаци између самих слова. Међутим, с обзиром да то мења начин на који видимо речи, ова могућност је мач са две оштрице.
        • Фонт: пропорционалан                                         
        • Ивице: поравната десна ивица
        • Читљивост: нарушена, због "рупа" у тексту
        Процес композиције текста је веома комплексан. Најпростије речено, основни алгоритам се састоји из следећих корака: рачунар најпре сабира ширину
        знакова сваког реда, плус и минус једна реч. Затим доноси одлуку како да поравна тај ред тако што подешава размак између речи пре него размак између
        самих слова. Такође сабијање има предност над ширењем. По донесеној одлуци прелази на следећи ред.              
        Цео систем компликују најмање две додатне ствари. Прво, метрика фонтова третира знаке као обичне правоугаонике. У ствари, слова се међусобно веома разликују, па и идеалан размак између
        појединих слова није увек исти већ зависи од тога које слово долази иза. Решење овог проблема састоји се у подешавању размака између слова тако да се преклапају, то јест мање или више
        задиру у простор претходног слова. Професионални фонтови садрже велики број парова знакова са прецизно контролисаним размацима зависно од њиховог редоследа.
          • Фонт: пропорционалан                                             
          • Ивице: поравната десна ивица
          • Читљивост: без рупа у тексту, уједначена "боја" текста,
          Дру­ги фак­тор ко­ји се мо­ра узе­ти у об­зир да­ле­ко је со­фи­сти­ци­ра­ни­ји и ства­ра ви­ше гла­во­бо­ља. По­не­кад је прак­тич­но не­мо­гу­ће оста­ти у окви­ри­ма ми­ни­мал­но то јест мак­си­мал­но доз­во­ље­ног
          ра­зма­ка из­ме­ђу сло­ва и ре­­чи, по­го­то­во ка­да се ра­ди са ус­ким ступ­цем. Прет­по­ста­ви­мо да се на кра­ју ре­да на­ла­зи не­ка ду­жа реч. Ску­пља­ње би до­ве­ло до пре­те­ра­ног згу­шња­ва­ња и сло­ва би
          се преклапала. Пре­ба­ци­ва­ње у сле­де­ћи ред оста­ви­ло би ру­жне ру­пе по тек­сту. Оба при­сту­па на­ру­ша­ва­ју ти­по­граф­ску "бо­ју" тек­ста, и чи­не га те­шким а пр­ви чак и не­мо­гу­ћим за чи­та­ње.
          Резултат обухватне лингвистичке анализе сугласничких група карактеристичних за српски језик јесте хифенациони модул уграђен у Spell, способан да прецизно одреди како треба поделити неку реч.

          Хифенација као решење

          Очи­глед­но, тре­ба под­ели­ти­ р­еч­. Али ка­ко?

          Како поделити реч
                         на крају реда,
                              а да није ручно!

          Не­ка софт­вер­ска ре­ше­ња по­ку­ша­ва­ју на­до­ме­сти­ти не­мо­гућ­ност ал­го­рит­ма да по­кри­је све не­пра­вил­но­сти са­ку­пља­њем би­бли­о­те­ке изу­зе­та­ка. Ме­ђу­тим, та­кав при­ступ ни­ка­да ни­је до­вољ­но по­уз­дан, јер ди­рект­но за­ви­си од ажур­но­сти и ве­ли­чи­не би­бли­о­те­ке изу­зе­та­ка. Кад тре­ба по­де­ли­ти р­еч­ ко­ја ни­је ме­ђу изу­зе­ци­ма до­би­ја се ро­го­бат­на по­де­ла.

          Пр­во ква­ли­тет­но ре­ше­ње за хи­фе­на­ци­ју по­ну­дио је фи­ло­лог Ми­ло­рад Си­мић, у свом про­грам­ском па­ке­ту РАС. По­ла­зе­ћи од те при­лич­но ква­ли­тет­не осно­ве и до­да­ју­ћи да­ља ино­ва­тив­на ре­ше­ња до­би­јен је изу­зет­но пре­ци­зан и брз хи­фе­на­ци­о­ни мо­дул, угра­ђен у про­грам Spell.

          Хи­фе­на­ци­ја у Spell-у уопште не­ма би­бли­о­те­ку изу­зе­та­ка. На­ро­чит по­мак у квалитету осе­тан је на по­љу де­ље­ња сло­же­ни­ца, по­лу­сло­же­ни­ца и ре­чи код ко­јих се пре­фикс осе­ћа као од­во­је­ни, не­сра­сли део.

          једно-образан а не једноо-бразан

          не-оптерећен а не нео-птерећен

          супер-активан а не супе-ра-ктиван