Пажљиво одабране речи

По­себ­на па­жња по­све­ће­на је из­бо­ру ре­чи ко­је су ушле у са­став срп­ских реч­ни­ка. Гра­ђа за срп­ске реч­ни­ке је од ну­ле па­жљи­во са­ку­пља­на и фил­три­ра­на. При­мар­ни циљ ка ко­јем се те­жи­ло је­сте прак­тич­на упо­тре­бљи­вост. За­то ови реч­ни­ци не са­др­же ар­ха­ич­не ре­чи, ре­чи ко­је су ису­ви­ше рет­ке или свој­стве­не са­мо по­је­ди­ним ар­го­и­ма. Њи­хов оп­шти ка­рак­тер по­кри­ва ве­ћи­ну тек­сто­ва на ко­је на­и­ла­зи­мо у књи­га­ма, ча­со­пи­си­ма, но­вин­ским члан­ци­ма, при­руч­ни­ци­ма, итд.

У скла­ду са ци­љем што ве­ће прак­тич­не упо­тре­бљи­во­сти, ре­чи су до­да­ва­не у свим сво­јим обли­ци­ма. Име­на и пре­зи­ме­на ни­су укљу­чи­ва­на. У при­пре­ми је за­се­бан реч­ник ко­ји ће удо­во­љи­ти по­тре­ба­ма оних ко­ри­сни­ка у чи­јим тек­сто­ви­ма има пу­но име­на, пре­зи­ме­на и на­зи­ва ин­сти­ту­ци­ја.

Ускос­труч­на тер­ми­но­ло­ги­ја по­је­ди­них обла­сти та­ко­ђе ће би­ти покри­ве­на за­себ­ним реч­ни­ци­ма (ме­ди­цин­ски, тех­нич­ки, прав­ни, и сл.).

Упо­тре­бљи­вост је на­да­ље по­бољ­ша­на чи­ње­ни­цом да сва­ку ис­прав­но на­пи­са­ну реч ко­ју про­грам под­ву­че ко­ри­сник мо­же ве­о­ма јед­но­став­ном ак­ци­јом до­да­ти у реч­ник.

Ла­ти­нич­ки срп­ски реч­ник је до­би­јен кон­вер­зи­јом ћи­ри­лич­ког, те сто­га оба има­ју исти фонд ре­чи. У реч­ни­ку се НЕ на­ла­зе ије­кав­ске ва­ри­јан­те ре­чи.

На­рав­но, све то је му­котр­пан и ду­го­тра­јан по­сао. Крај­њи ре­зул­тат ипак оправ­да­ва сав уло­же­ни труд. Рад на реч­ни­ци­ма се и да­ље на­ста­вља, јер је­зик је жив, увек у раз­во­ју.