Изузетна прилагодљивост

Основ­на функ­ци­ја ко­ри­снич­ких реч­ни­ка је да сва­ком ко­ри­сни­ку омо­гу­ћи да до­да­је но­ве ре­чи ко­је же­ли да про­грам ре­гис­тру­је као ис­прав­не. Та­ко­ђе, ко­ри­сник мо­же јед­но­став­ном ак­ци­јом про­из­вољ­но до­да­ва­ти и но­ве па­ро­ве за ау­то­мат­ску ко­рек­ци­ју, као и за­бе­ле­жи­ти ко­је ре­чи ни­ка­ко не же­ли да му се по­ја­ве у тек­сту, тј. ко­је про­грам тре­ба оба­ве­зно да обе­ле­жи као не­ис­прав­не. Ко­ри­сник мо­же за сва­ки свој про­је­кат кре­и­ра­ти по­се­бан ко­ри­снич­ки реч­ник, у ко­јем мо­же иза­бра­ти дру­га­чи­ју по­став­ку.

Ме­ђу­тим, пот­пу­на кон­тро­ла ко­ју ко­ри­сник има над кре­и­ра­њем но­вих ко­ри­снич­ких реч­ни­ка пру­жа мно­ге да­љње мо­гућ­но­сти. Та­ко на при­мер мо­же­те ство­ри­ти соп­стве­не ли­сте по­мо­ћу ко­јих ће про­грам ау­то­мат­ски ме­ња­ти нпр. хр­ват­ске ре­чи из ти­тло­ва за DivX фил­мо­ве у од­го­ва­ра­ју­ће ла­ти­нич­не срп­ске ва­ри­јан­те. Или, ре­ци­мо, мо­же­те пост­ићи­ ау­томатско пре­ба­ци­ва­ње ре­чи из ије­кав­ске ва­ри­јан­те у екав­ску, или обрат­но. Или мо­жда има­те срп­ски ла­ти­нич­ни текст ку­цан без сло­ва ч, ћ, ђ, ж и ш, тзв. "оши­ша­ном" ла­ти­ни­цом, а же­ле­ли би­сте да га кон­вер­ту­је­те у "нор­ма­лан" текст... Иа­ко про­грам ни­је све­мо­ћан, тј. мо­же ура­ди­ти са­мо оно за шта ни­је по­треб­но по­има­ње сми­сла на­пи­са­ног (што ис­кљу­чи­во спа­да у до­мен људ­ског), при­ме­ном ове функ­ци­о­нал­но­сти мно­ги за­да­ци мо­гу би­ти брже, пре­ци­зни­је и лак­ше одра­ђе­ни.